Зграда Архива
Више од 70 година од оснивања и рада Архива у Зајечару је довољно да се сагледа пређени пут и укаже на значајне резултате које је ова установа постигла током свог постојања, као најбољи и највернији чувар историје Зајечара, Тимочке крајине и источне Србије.
Зајечар је, захваљујући свом географском положају, пролазио кроз бурне историјске догађаје, од најстаријих времена до данас. Доживљавао је многа ратна разарања и поново се из њих издизао. На овом простору смењивали су се бројни освајачи. Ратови су оставили дубоке трагове уништења на културним споменицима и споменицима писане културе. Нестајали су без трага, уништавани, и у рату, а нажалост и у миру погађала их је најгора судбина, јер су били недовољно цењени, па су и напори за њихово очување били најмањи. За више деценија историје Зајечара нијесачуван ни један документ. Требало је да прође доста времена да би се схватио значај чувања и заштите докумената.
Први Закон о заштити архивске грађе у Србији донет је 1898. године, и на основу овог закона основана је 1900. године Државна архива у Београду. Стварањем Краљевине Југославије, после Првог светског рата, није створена и јединствена архивска служба. Поред постојећих архива у Дубровнику, Загребу , Београду и Сремским Карловцима, отворени су још и архиви покрајинског карактера у Новом Саду, Скопљу и Марибору. Oви архиви нису могли да прикупе и чувајусву архивску грађу, која је због тога остајала у регистратурама, док је мањи део сакупљен и сачуван у појединим музејима и библиотекама. Вредна архивска грађа била је препуштена савести и одговорности службеника постојећих институција, органа власти, политичких, верских, војних и других институција.
O драгоцености архивског блага и значају докуменатакао изузетном сведочанству из прошлости говоре и речи нобеловца Иве Андрића: „Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непрелазним зидом заувек издвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек некад мислио и осећао и радио нераскидиво уткано у ово што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. Стога архивска документа нису мртва, сива и узалудна као што то површним или неупућеним може понекад да изгледа. То су драгоцени сведоци без којих би нам остала непотпуно разумљива многа појава у садашњости, без којих не бисмо могли назрети ништа од будућности“.
Историјски Архив у Зајечару део је Архивске мреже Србије
Колектив Архива у Зајечару (2018)
Научно истраживачка и издавачка делатност Архива
Архив пружа услуге и стручну помоћ бројним истраживачима у коришћењу архивске грађе и библиотечког материјала, ради израде стручних, научних и других радова.
Од свог оснивања до данас, Архив је издао преко 70 књига, чија је тематика махом везана за историју источне Србије. Један од најзначајнијих издавачких пројеката био је „Историја револуционарног радничког покрета Источне Србије“, у оквиру кога је издато седам књига, углавном Зборника грађе из периода 1880-1945. године. Једна од карактеристика рада Архива је и та да се посвећује пажња културној делатности, у градским оквирима, а и шире. Приређеноје преко 100 изложби различите тематике. Поводом обележавања значајних датума наше националне историје, Архив је био организатор и суорганизатор више научних скупова и округлих столова: Тимочка буна и њен друштвено-политички значај за Србију XIX века. (Зајечар 1983. године), Никола Пашић и његово доба (Београд-Зајечар 1995. године), Живот и дело Светозара Марковића (Београд-Зајечар 1996. године). Са ових скупова издати су и Зборници радова. Од 2006. године у Историјском архиву у Зајечару одржава се научно-стручни скуп o историји медицине, који данас носи назив „Историја медицине, фармације, ветерине и народна здравствена култура“. До данас је одржано десет научних скупова посвећених историји здрављаи објављено осам зборника радова у издању Архива. Архив у Зајечаруиздаје часопис „Архивско наслеђе“, гласило за архивистику и историографију. Часопис је покренут 2003. године. Први број је изашао из штампе 2004. године и до данас је објављено дванаест бројева.
Историјски Архив у Зајечару део је Архивске мреже Србије
Колектив Архива у Зајечару (2010)
Научно истраживачка и издавачка делатност Архива
Архив пружа услуге и стручну помоћ бројним истраживачима у коришћењу архивске грађе и библиотечког материјала, ради израде стручних, научних и других радова.
Од свог оснивања до данас, Архив је издао 28 књига, чија је тематика махом везана за историју источне Србије. Један од најзначајнијих издавачких пројеката био је „Историја револуционарног радничког покрета Источне Србије“, у оквиру кога је издато седам књига, углавном Зборника грађе из периода 1880-1945. године. Једна од карактеристика рада Архива је и та да се посвећује пажња културној делатности, у градским оквирима, а и шире. Припремљено је преко 100 изложби различите тематике. Поводом обележавања значајних датума наше националне историје, Архив је био суорганизатор више научних скупова и округлих столова: Тимочка буна и њен друштвено-политички значај за Србију XIX века. (Зајечар 1983. године), Никола Пашић и његово доба (Београд-Зајечар 1995. године), Живот и дело Светозара Марковића (Београд-Зајечар 1996. године), XV и XVI научно-стручни скуп Историја медицине и фармације (2006/2007)…
Са ових скупова издати су и Зборници радова.