Служба коришћења архивске грађе и библиотечког материјала
Библиотека у Архиву формирана је 1950. године као специјализована библиотека затвореног типа, која је тесно повезана са основним задацима и делатношћу архивске службе у целини. Архивска библиотека омогућава стручну едукацију запослених у Архиву и пружа стручну помоћ корисницима – истраживачима архивске грађе и библиотечког материјала. Основни принцип корисника је коришћење архивске грађе у просторијама читаонице Архива према Правилнику о условима и начину коришћења архивске грађе и књижног фонда.
Књижни фонд архивске библиотеке формирао се упоредо са архивском грађом и непрестано се допуњава и обнавља. Фонд архивске библиотеке поседује око 9.950 наслова из области научне и стручне литературе, међу којима се издвајају 369 наслова старе и ретке књиге. Библиотека садржи и фонд периодике од преко 300 наслова дневних, седмичних и периодичних листова, као што су комплети листова: Политика, Вечерње новости, Борба, Нин, Тимок, Развитак… У библиотечком фонду најдрагоценија су издања: Тимочанин (1889 – 1891), Гласник друштва србске словесности (1852 – 1855), Гласник српског ученог друштва (1868 – 1892), Учитељ (1888 – 1941), Просветни гласник (1905 – 1941), Летопис Матице српске (1926 – 1950), Венац (1920 – 1934), Српски књижевни гласник (1905 – 1941).
Архивска библиотека садржи издања:
- Службеног гласника НРС, СРС, РС (1946 – 2008),
- Службеног листа ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, СЦГ (1945 – 2006),
- Службени гласник области тимочке (1949 – 1951),
- Службени гласник Народног одбора среза Зајечар (1958 – 1959),
- Службени лист среза Зајечар (1960 – 1967),
- Службени лист општина Бор, Бољевац, Зајечар (1968 – 2007),
- Службени лист општине Зајечар (2007 – 2008),
- Службени лист града Зајечара (2008 – ).
КО МОЖЕ ДА ИСТРАЖУЈЕ И КАКО СЕ КОРИСТИ АРХИВСКА ГРАЂА?
Ко може да истражује?
Архивску грађу која се налази у Историјском архиву «Тимочка крајина» Зајечар може да истражује сваки пунолетни држављанин Републике Србије под условима одређеним законом и Правилником о коришћењу архивске грађе Историјског архива у Зајечару.
Историјски архив у Зајечару има читаоницу у којој истраживачи могу истраживати архивску грађу сваког радног дана од 8,30 до 15 часова. У читаоници се могу користити и књиге из библиотечког фонда Архива.
Страни држављани који желе да истражују, морају да добију дозволу за истраживање од Министарства културе Републике Србије, у складу са Законом. Да би сте добили дозволу неопходно је да поднесете захтев Историјском архиву у Зајечару (лично, поштом или Е-маил-ом. Ваш захтев ћемо проследити Министарству културе и када добијемо одговор обавестићемо Вас о његовој одлуци. Процедура за добијање дозволе траје до 30 дана. Уколико не можете да допутујете у Србију ми можемо да извршимо истраживање теме која Вас интересује и да Вам пошаљемо фотокопије или скенирана документа. На нашу адресу ћете послати молбу за истраживање у којој ћете навести податке које имате и оне које тражите и адресу на коју желите да Вам пошаљемо одговор. Услуге истраживања, копирања и слања се плаћају. Цена услуге зависи од броја истраживачких дана, броја и врсте копија и цене поштанских услуга. Када од нас добијете обавештење о висини износа можете извршити уплату на рачун. По пријему уплате биће вам послате копије са резултатима нашег истраживања.
Која грађа може да се истражује?
За истраживање је доступна сва архивска грађа за коју су урађена информативна средства. Није доступна: несређена, оболела архивска грађа за коју није урађена копија и грађа чије је коришћење ограничио стваралац или правни наследник приликом предаје грађе у Архив.
На који начин се пријављује за истраживање?
Можете се пријавити лично, сваког дана од 8,30 до 15 часова или телефоном, овлашћеном раднику Архива. Уколико лично долазите у Архив понесите са собом личну карту или пасош. Приликом пријављивања у читаоницу од нашег радника ћете добити све потребне информације везане за архивску грађу и библиотечки материјал.
Када се одлучите за грађу неког фонда или збирке попунићете захтев за издавање архивске грађе у који ћете између осталог уписати своје име, име фонда чију грађу желите да истражујете, назив пројекта и сврху истраживања.
Истраживање и одабирање грађе за рад врши се на основу информативних средстава којима Архив располаже.
Архивску грађу требујете путем реверса. Једним реверсом може се требовати грађа само једног фонда и то највише 10 архивских предмета.
Правилником о коришћењу архивске грађе одређено је да се
кориснику у току радног дана може издати:
- до 5 помоћних књига, одн. два комплета годишта;
- 30 предмета или 3 кутија (фасцикле), одн. свежњева грађе;
- 5 ролни микрофилма;
- 10 књига или 20 свезака из Библиотеке.
Кориснику се информативна средства и помоћне књиге издају одмах.
Корисник може задржати архивску грађу десет дана.
Коришћење требованих предмета може се продужити још десет дана, али новим реверсом.
Иста јединица може се само једном узастопно пренети на нов реверс, а потом се враћа Депоу. Корисник је сме требовати поново по истеку месец дана од дана враћања.
Ако корисник издату грађу или књигу из библиотеке не користи две недеље узастопно, они се враћају Депоу, односно Библиотеци.
По пријему грађе корисник потписује реверс, а приликом враћања дужан је да је преда у истом поретку у каквом је и примио; у супротном, не може бити раздужен.
За уредно враћену грађу корисник се раздужује реверсом потписаним од стране дежурног радника у Читаоници.
Требована грађа не може се издавати другом кориснику, информативна средства и књиге из Библиотеке могу, али само у времену одсуства истраживача који их користи. Уколико корисник требује материјал који је већ на коришћењу, ужива приоритет у коришћењу ове грађе по њеном враћању.
Могу ли се добити копије докумената које су потребне ?
Историјски архив у Зајечару може да Вам изда фотокопије или скениране копије докумената. Скенирана документа можете добити одштампана на А4 формату или дигитализована и наснимљена на ЦД-у или ДВД-у. Грађу коју желите да копирате даћете овлашћеном лицу, а он ће Вас обавестити када можете да подигнете копије. Уколико желите да Вам копије буду послате поштом, морате осим трошкова копирања платити и трошкове слања.
Обавезе према Архиву?
Уколико истражујете архивску грађу ради писања стручног рада или књиге обавезни сте да Архиву пошаљете примерак када он буде објављен.
Архивска грађа је културно добро и њена заштита је регулисана Законом о културним добрима и бројним подзаконским актима.
Осим Правилника о коришћењу архивске грађе који је доступан корисницима на увид им се предаје и штампани примерак Упутства за руковање архивском грађом.
Архивска грађа се ни на који начин не сме оштетити, отуђити или уништити. Са оригиналним документима које сте добили на коришћење морате пажљиво руковати. По њима се не сме писати, гужвати их, цепати или неовлашћено узимати. Такви поступци су кажњиви а од Архива можете добити забрану даљег истраживања. Зато пажљиво рукујте са оригиналним документом који сте добили на увид да би и други могли да га користе за своја истраживања.